И тако су мене оперисали
(понедељак, 6. марта лета простог Господњег 2017.).
Операција је трајала
скоро шест часова. Тешка болест, велика операција, одличан медицински рад.
Е сад, не бих ја био ја,
када не бих био циник, ироничан, саркастичан, метафоричан. На свој рачун.
Пази сад.
У време операције почело
је са приказивњем шестог наставка филмског серијала Осми путник (али без
Сигурни Вивер, јер је њу осми путник утепао у петом наставку). Знамо о чему се
ради.
Ја сам своје парче тела,
које ми је извађено операцијом, назвао осми путник.
У мом случају то је
урадио др Благоје Ђукановић, однео у лабораторију и после месец дана добијен је
ПХ налаз (кажу, повољан).
У филму, осми путник
излази победоносно из човечије унутрашње дупље (његово развојно станиште) и
прави покољ међу путницима у васионском броду.
И појављује се следеће
подударење у животу мом.
Представљен је мобилни
телефон (или како ја кажем, рачунар са функцијом мобилног телефона) Самсунг
Галакси С8 и Самсунг Галакси С8 плус.
Ја сам телефон назвао
осми путник.
Мени телефон не треба.
Имам неку шкљопоцију од пре 7 до 8 година и добро врши посао.
Али ово је осми путник.
И морам да набавим
телефон. И то не било који телефон, или Самсунг Галакси С8 или Самсунг Галакси
С8 плус.
Јер се појавио када је
била операција, борба за мој живот и када је приказиван филм.
То би био последњи (или
задњи) телефон у мом животу.
То је мој осми путник.
Мало је натегнуто, али је
тако и никако другачије.
Ја немам паре, а телефон
ми треба као треће око у глави.
Никад више неће бити ова
три (барем за мене) животна подударања:
Никада нећу држати свог
осмог путника у рукама (ако га сада не прибавим), пошто ће сваки наредни
телефон имати други број у називу (не помињем Ајфон 8, јер нисам познавалац
ИОС-а, а Самсунгов фаблет Ноте 8 је велики и са функцијама које су мени
непотребне). И нису се појавили у време са остала два подударања: филм Осми путник,
операција.
Ономад сретох неког
глумца у Телекомовој радњи, предаје глуму на ФДУ. Види он да ја меркам осмог
путника и рече: ако ти се свиђа, купи телефон, новац је само новац. Одлично
речено.
У себи сам задржао
реченицу: а где су ми паре, то је преко 100.000,00 динара.
Али морам да га држим у
руци. Јесте да је упола (и више) краћи од мени одсеченог дела тела, али ћу
имати лажан осећај као да ми се ништа није десило.
А Бога ми, десило ми се.
И то ми се нешто страшно десило. Спасили су ми живот. Моји јунаци.
На другој страни, ја
никога не зовем, мене нико не зивка, интернет користим у кући (треба ми велики
монитор, слабо видим).
Значи телефон ми не
треба.
Не треба ми ни један
други нови телефон, али ми треба осми путник. Треба ми играчка. Да се играм са
скупоценом справом.
Треба ми Самсунг Галакси
С8 плус. Она обична осмица је дечији телефон (како би рекао Звонко Бизон из
Крагујевца све док је био стандардизован, док се није оженио са Снежаном из
крагујевачког села Грошница, одакле су Марко Јанковић Рокенролер и почивши Милован
Илић Минимакс).
И кад га купим, фолираћу
самог себе, да ми није извађено пола метра без геометра. А знамо да јесте и да
ми није добро и да ми никада неће бити добро (коме је данас добро).
А ја немам паре. Одакле
ми паре. Да не помињем колико ми је бедна пензија. Немам ʼлеба да једем, а ја
бих да се разбацујем.
И још нешто, ово је моја
борба (борба за Самсунг Галакси С8 плус). Све борбе водим самостално (због тога
и страдам) и не бих примио поклон, ни у облику телефона, ни у облику пара.
О позајмици нити не
говорим, нити размишљам. Чекам да ми паре падну с неба.
Због тога је добар
интернет: можеш да лупаш празну сламу до изнемоглости.
Нема од овог ништа, али
барем да маштам.
Док маштам, жив сам.
И сада морају да ме
оперишу. Поново. На старом месту. Отварање стомачне дупље. Шта ли ће наћи, то
ни виле не знају.
Што се мора, мора се.
Радомир М. Мисаљевић
14. август 2017. године
©
Овај текст представља интелектуалну својину Радомира М. Мисаљевића и заштићен је
као ауторско и сродно право.
