Виши суд у Београду
Савска 17а
Београд
- преко -
Трећи основни суд у
Београду
Михаила Пупина 16
Београд
Извршни поверилац: Ерсте банка, а.д.,
Булевар
ослобођења 5, Нови Сад
Извршни дужник: Радомир М. Мисаљевић,
Београд
Веза, број: ИИВ - 413/16
У три примерка, без
прилога.
Жалба
на решење о одбацивању приговора на решење о извршењу,
1. Подноси се
жалба на решење о одбацивању приговора на решење о извршењу Трећег основног
суда у Београду, број: ИИВ - 413/16
од 2. марта 2018. године (петак).
Жалба је допуштена, уредна, потпуна, благовремена, поднесена од стране
овлашћеног лица.
2. Достављање
писмена је неуредно.
Пре неколико дана подносилац ове жалбе нашао је на патосу
ходника у згради где станује, испрљано,
изгужвано, искидано решење суткиње Рашић Момирке из Београда, којим она одлучује
(са још два лица: Ћуић Марина и Панчевски Наташа Милутиновић), да је 2. марта 2018. године (петак) одбацила приговор подносиоца ове жалбе
поднесено против решења о извршењу као непотпуно.
Не постоји датум пријема ожалбеног решења.
Не постоји утврђен рок за подношење жалбе на предметно
решење, јер не постоји дан, место и час пријема решења, на које се подоноси ова
жалба. Постоји начелан рок од осам (8) дана за подношење жалбе, али од дана
пријема ожалбеног решења, а не постоји датум пријема ожалбеног решења. Значи,
не постоји ни први дан отварања рока за жалбу, ни дан затварања рока за
подношење жалбе.
Не постоји доставница са потписом подносиоца ове жалбе о
пријему предметног ожалбеног решења.
Постоји ожалбено решење под горњим бројем од 2. марта 2018.
године, које се неколико дана вукло по прљавом и прашњавом патосу зграде где
подносилац ове жалбе станује.
Такво стање је непримерено: незаконито, за писмена државних
органа.
3. Предметно
(тада) приговарано решења донела је суткиња Игњатовић Виолета, а јавни извршилац је Вучковић Јелена.
Према наводима из ожалбеног решења број: ИИВ - 413/16
од 2. марта 2018. године, ради се о
решењу Трећег основног суда у Београду
број: ИИВ - 413/16 од 5. марта 2016. године
(субота).
Подносилац ове жалбе здружује свој приговор на приговорано
решење од 17. фебруара 2017.
године (петак) и као такво постаје саставни део ове жалбе.
Подносилац ове жалбе никада није видео, нити држао у
рукама приговарано решење суткиње Игњатовић Виолете.
Све што подносилац ове жалбе зна о овој спорној правној
ствари, то је сазнање стечено на основу писма јавног извршиоца Вучковић Јелене
(достављање писмена је неуредно: нађено на патосу ходника зграде где подносилац
ове жалбе станује, дана 9. фебруара 2017. године, четвртак),
која прети продајом покретних и непокретних ствари у својини (а вероватно и у
државини) подносиоца ове жалбе. Додатна сазнања су стечена на основу ожалбеног
решења суткиње Рашић Момирке (и још два лица).
4. Овом жалбом решење
Трећег основног суда у Београду број: ИИВ - 413/16 од 2. марта 2018. године побија се у целини.
5.
Ожалбеним
решењем одбацује се приговор на решење.
Значи,
није мериторно разматрана и решена предметна правна ствар, него је приговор разматран
формално и као такав је одбачен.
Није одбијен као неоснован, него је одбачен као непотпун.
Приговор није стигао до Вишег суда у Београду (где је
упућен преко провостепеног органа), него је првостепени орган у претходном
разматрању правног лека утврдио да је правно средство непотпуно и као такво је
одбачено.
Правно
спречавање мериторног разматрања уложеног правног лека и целе спорне правне
ствари.
А приговор је одбачен, како пише судија Рашић, јер
подносилац ове жалбе (тада приговарач на
решење) није приложио налаз и мишљење вештака криминалистичке технике -
графолога, којим се утврђује, да су писмена уз решење фалсификати (како је
наведено у приговору од 17. фебруара 2017. године).
Наиме, решење о извршењу је донесено (судија Игњатовић)
на основу веродостојне исправе, а не на основу извршне исправе.
Ако је судија Игњатовић донела првостепено решење, зашто
приговор (у претходном поступку разматрања правног лека) на исто није
разматрала судија Игњатовић, него је то урадила судија Рашић (са још два лица).
Како то, да је судија Игњатовић подесна за доношење решења о извршењу, а није
подобна за разматрање приговора на њено решење и доношење одлуке по поступку (а
не по меритуму). Мериторно и не би могла да разматра и одлучује, јер је за то
стварно и месно надлежан другостепени орган, коме је приговор и упућен (преко
првостепеног приговараног органа).
6. Доказни
поступак спроводи се у парничном поступку. Да је спорна правна ствар мериторно
расправљана, парнични суд би улазио у основаност и постојање дужничко -
поверилачког односа. Извршни суд не може тражити графолоко вештачење исправа у
извршном поступку, јер не постоји извршна исправа, него наводно постоји
веродостојна исправа.
У овој правној ствари, подносиоцу ове жалбе није
достављен предлог за доношење решења о извршењу, уз који се морају приложити
веродостојне исправе. Подносилац ове жалбе сазнао је за извршни поступак на
основу баченог писма јавног извршиоца Вучковић Јелене.
Није достављено ни решење о извршењу, уз којег се морају
приложити веродостојне исправе, на основу којих се доноси такво решење.
Пошто није био парнични поступак, из којег би произашла
извршна исправа, извршни суд барата са веродостојним исправама и на основу
истих доноси (тада) приговарано решење о извршењу.
Међутим, не постоје веродостојне исправе утврђене Законом
о извршењу и обезбеђењу. Постоје хартије без вредности. Ако не постоје
веродостојне исправе у складу са Законом, значи да је све што је приложено уз
предлог за доношење решења о извршењу, има својство фалсификата.
Трећи
основни суд у Београду је својим решењем о извршењу број: ИИВ - 413/16 од 5. марта 2016. године (субота) хартијама без
вредности дао својство веродостојних исправа и на основу истих, донео решење о
извршењу, а на основу тог решења је јавни извршилац Вучковић Јелена почела
акције пописивања и узимања покретних ствари у својини (а вероватно и у
државини) подносиоца ове жалбе.
Трећи основни суд у Београду је својим решењем о одбацивању
приговора на решење о извршењу број: ИИВ - 413/16 од 2. марта 2018. године (петак) је обновио давање
својства веродостојним исправама хартијама без вредности.
То је фалсификат, јер подносилац ове жалбе ништа није
потписао нити примио што има својство веродостојне исправе по Закону о извршењу
и обезбеђењу.
Судија Рашић одбацује приговор, јер подносилац ове жалбе
није ангажовао графолога да вештачи потписе на приложеним хартијама. Како је и
могло да се спроведе вештачење, када Трећи основни суд у Београду никада није
доставио своје решење о извршењу са веродостојним исправама подносиоцу ове
жалбе. Подносилац ове жалбе никада није имао у рукама и никада није видео какве
су хартије приложене уз предлог за доношење решење о извршењу, а које су
одлукама Трећег основног суда у Београду проглашене веродостојним исправама и постале
део решења о извршењу. Како се може нешто вештачити (поредити), када писмена
није примила (ни уредно, ни неуредно) странка у поступку.
7. Познат је
случај једног београдског суда, који има пакет аранжман са једном пословном
банком (Piraeus Bank, а.д., Београд, уговори су званично и јавно објављени у
медијима).
Можда
и Трећи основни суд у Београду има сличан правни посао са неком од пословних
банака (рецимо, са Ерсте банком, а.д., Нови Сад) и по том основу судије Трећег
основног суда у Београду незаконито доносе решења о извршењу на основу предлога
такве пословне банке, а у складу са аранжманом са таквом пословном банком.
Суд добија паре од пословне банке, судија добија додатне паре од пословне банке,
а пословна банка добија паре преко Суда од тобожњег извршног дужника.
Пословна банка прилаже хартије без вредности, Суд доноси
лажовна решења на основу безвредних поднесака уз предлог.
Суд пронађе подесне јавне извршиоце, који са својим
пајсер бригадама отимају покретну и непокретну имовину од извршних дужника и
намирују и Суд и судије и јавне извршиоце и извршне повериоце.
8. И поред тога
што је приговор одбацила, судија Рашић залази мериторно у спорну правну ствар.
У
ожалбеном решењу наводи се, да је предмет ове престације камата обрачуната од 19.
јула 2016. године (уторак). Тако смо сазнали, да се тражи камата, а не главница
дуга. Нисмо сазнали шта је основ дуга, али види се, да постоји камата.
Камата
је обрачуната од 19. јула 2016. године (уторак), а до када не зна се, али је
приговарано решење (судије Игњатовић Виолете) донесено 5. марта 2016. године, субота.
Писмо јавног извршиоца Вучковић Јелене нађено је, дана 9.
фебруара 2017. године, четвртак. Приговор на решење о извршењу поднесено је 17.
фебруара 2017. године (петак).
Како
је то обрачуната камата после дана од дана када је решење о извршењу донесено.
Кави су то датуми, коме служе, шта садрже.
Ово су датуми из ожалбеног решења судије
Рашић и писма јавног извршиоца Вучковић.
Није наведено о којој се камати ради: уговорена, казнена,
затезна, слично. Да ли је камата обрачуната пропорционалном или конформном
методом. Не зна се каматна стопа.
Није наведен износ потраживања по решењу и извршењу, тј.
није наведен износ новодне дуговне камате.
Није наведено, колики је износ главног дуга.
Не зна се, када је главни дуг настао и по ком основу.
Не зна се од када тече обрачун камате (које) и по ком је
основу је камата обрачуната и тражена.
Може се тумачити, да је банчин обрачун камате исправа, на
основу које је донесено решење о извршењу. То потврђује тврдњу, да је уз
предлог за доношење решења и уз решење о извршењу приложен фалсификат. Нема
главног дуга, нема потписа подносиоца ове жалбе на износ главног дуга, нема
основа за настајање главног дуга.
Али има камате, не зна се које и од када се
обрачунава (према решењу, од 19. јула 2016. године, али се не зна од када је и
зашто настао главни дуг). Решење је донесено 5.
марта 2016. године.
Значи,
најпре се доноси решење о извршењу (5. марта 2016. године), после се прилажу
исправе са важношћу од датума после доношења решења, тј. од 19. јула 2016. године.
То је фалсификат.
Како се дошло до главног дуга, ако није било парнице. Како је настао дуг. По ком
основу. Шта се то задужио подносилац ове жалбе код Ерсте банке, а.д., Нови Сад
и када. Има камата и на основу приватног обрачуна камате, доноси се решење о
извршењу. А нема основ за настајање дуга, а дуг је основ извршења. Значи, нема
ништа.
Али има Трећи основни суд у Београду, који безвредним
хартијама даје својство веродостојних исправа и на основу истих доноси се решење
о извршењу.
Има и јавни извршилац Вучковић Јелена, која као напета
пушка креће у отимачину ствари, а без правног основа.
9. Судија Трећег
основног суда у Београду Рашић Момирка не може и не сме учествовати ни у каквом
својству, ни у било којем поступку, где је странка или процесни субјект подносилац
ове жалбе.
Рашић Момирка је била судија у озлоглашеним извршеном предмету
пред Трећим основним судом у Београду број: ИИ - 109/14 (или број: ИИ - 50/14, или број: И - 50/14).
У том предмету извршни поверилац је био Радуновић Бошко,
а извршни дужник подносилац ове жалбе.
Радуновић
Бошко је у пријатељским односом са лицем Рашић Ђоке Мирко, који има исто
презиме као судија Рашић Момирка. Рашић Мирко је потрчко лица Јанковић Милан
алијас Филипе де Цептер.
Радуновић,
Рашић, Јанковић и други су вишедеценијски животни и пословни непријатељи
подносиоца ове жалбе. Више пута су угрожавали живот и тело подносиоца ове жалбе
и њему блиских лица.
Тај
предмет је правноснажно окончан на тај начин, што је јавни извршилац Шпановић
Никола донео закључак којим се обуставља поступак извршења, због непостојања
дуга.
Против
Рашић Момирке и других поднесена је Вишем јавном тужилаштву у Београду кривична пријава 1. августа 2014. године.
Против
Рашић Момирке поднесен је Трећем основном суду у Београду предлог за лишење пословне способности у
потпуности 26. јуна 2015. године.
Од
председника Трећег основног суда у Београду захтевано је изузеће судије Рашић
Момирке 28. јула 2014. године.
Против
Рашић Момирке председнику Трећег основног суда у Београду поднесено је шест
притужби на њен рад.
Против
Рашић Момирке председнику Трећег основног суда у Београду поднесено је пет
поднесака у вези незаконитих радњи Рашић Момирке.
Против
Рашић Момирке и других поднесене су три кривичне пријаве због обијања стана
подносиоца ове жалбе.
Против
Рашић Момирке поднесена је тужба Трећем основном суду у Београду због ометања
државине.
10. С обзиром на
горе речено, подносилац ове жалбе предлаже Вишем суду у Београду да прими ову
жалбу, да жалбу размотри, да жалбу прихвати као благовремену, уредну, допуштену, основану,
закониту, да утврди је поднесена од стране овлашћеног лица.
Предлаже
се, да Виши суд у Београду ову жалбу усвоји у целини, да ожалбено решење Трећег
основног суда у Београду
број: ИИВ - 413/16 од 2. марта
2018. године побије у целини, да
својим решењем о усвајању жалбе обустави предметни извршни поступак, да
преиначи првостепено решење о извршењу и одбије предлог за извршење, да
укине првостепено решење о извршењу и одбаци предлог за извршење,
да укине све спроведене извршне радње.
Београд,
27. август 2018. године
Подносилац жалбе:
Радомир
М. Мисаљевић.
© Овај текст
представља интелектуалну својину Радомира М. Мисаљевића
и заштићен је као ауторско и сродно право.
