У уторак,
6. новембра 2018. године, отпуштен сам из Одељења ендокринологије Интерне
клинике Клиничко болничког центра „Бежанијска коса“ у Београду (где сам био од петка, 26.
октобра 2018. године).
На
редовном, полугодишњем контролном прегледу (обављеном у среду, 3. октобра 2018.
године) код др Александре Петровић, ендокринолога (где се лечим од дијабетеса
типа 2 од 2016. године), саопштено ми је, да морам прећи на инсулинску
терапију. То је био шок. Замолио сам др Петровић да ми омогући да се опоравим
од тог сазнања и да ћу јој се убрзо јавити. Речено ми је, да ћу бити смештен у
болницу на неколико дана, где ће се у клиничким условима утврдити који тип
инсулина треба да примам и количина истог.
Неспорно је, да је др Александра Петровић тражила да се уведе инсулинска терапија од првог прегледа код ње (почетак 2016. године), када се показатељ глукозе у организму драстично погоршао (преко 20 мерних јединица), а ја сам одбијао.
Здравствено стање тада је вероватно погоршано као последица изнурујуће (и мени непотребне) борбе против Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања ради остваривања права на пензију и борбе против (дела) овдашњих душмана (оличених у Радуновић Бошку Страји, Рашић Мирку Санчо Панса, Јанковић Милану (алијас Филипе де Цептер), који ме већ деценијама прате и угрожавају мој живот и тело, са њиховим подстрекачима и помагачима смештеним у судовима, државној управи, тужилаштвима, полицији.
Извештај сам сутрадан презентовао др Јасмини Марковић, изабраном лекару у Дому здравља „Нови Београд“, која ми је рекла, да се морам што хитније изјаснити и да немам много времена за одлагање примене инсулинске терапије.
Отишао сам код др Петровић у четвртак, 25. октобра 2018. године и саопштио јој, да ћу да примам инсулинску терапију. Др Петровић је одмах позвала начелницу Одељења ендокринологије др Јелицу Бјекић Мацут (доктор медицинских наука) и њих две су се договориле да се јавим сутрадан у Одељење.
Неспорно је, да је др Александра Петровић тражила да се уведе инсулинска терапија од првог прегледа код ње (почетак 2016. године), када се показатељ глукозе у организму драстично погоршао (преко 20 мерних јединица), а ја сам одбијао.
Здравствено стање тада је вероватно погоршано као последица изнурујуће (и мени непотребне) борбе против Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања ради остваривања права на пензију и борбе против (дела) овдашњих душмана (оличених у Радуновић Бошку Страји, Рашић Мирку Санчо Панса, Јанковић Милану (алијас Филипе де Цептер), који ме већ деценијама прате и угрожавају мој живот и тело, са њиховим подстрекачима и помагачима смештеним у судовима, државној управи, тужилаштвима, полицији.
Извештај сам сутрадан презентовао др Јасмини Марковић, изабраном лекару у Дому здравља „Нови Београд“, која ми је рекла, да се морам што хитније изјаснити и да немам много времена за одлагање примене инсулинске терапије.
Отишао сам код др Петровић у четвртак, 25. октобра 2018. године и саопштио јој, да ћу да примам инсулинску терапију. Др Петровић је одмах позвала начелницу Одељења ендокринологије др Јелицу Бјекић Мацут (доктор медицинских наука) и њих две су се договориле да се јавим сутрадан у Одељење.
И тако сам у Одељењу ендокринологије био
од 26. октобра до 6. новембра 2018. године.
Собна лекарка је др Јасна Гајић, а после ње је др Олга Остојић Зеленовић
(магистар медицинских наука), са младом лекарком др Татјаном Петровић.
Одељење ендокринологије Интерне клинике КБЦ „Бежанијска коса“ познајем од прошле године, када су ме ту лечили од 21. марта до 6. априла 2017. године и спасили ми живот у послеоперативном стресу (са свим негативним последицама, које је исти донео у мој организам). Иначе, др Јелицу Бјекић Мацут познајем још од времена када је моја мајка два пута лежала на Одељењу, а она ми је била лекарка за дијабетес од 2012. до 2016. године.
Одељење ендокринологије Интерне клинике КБЦ „Бежанијска коса“ познајем од прошле године, када су ме ту лечили од 21. марта до 6. априла 2017. године и спасили ми живот у послеоперативном стресу (са свим негативним последицама, које је исти донео у мој организам). Иначе, др Јелицу Бјекић Мацут познајем још од времена када је моја мајка два пута лежала на Одељењу, а она ми је била лекарка за дијабетес од 2012. до 2016. године.
Током клиничког испитивања, најпре су ми избацили дотадашњу терапију и увели два нова лека за дијабетес (укинули су Amaryl 4 mg). Свакодневно су узимали материјал за испитивање (крв, урин). Обављени су консултативни прегледи код офталмолога, ОРЛ лекара, обављени су ултразвучни прегледи абдомена и штитасте жлезде, рендгеном су снимана плућа, лекари су прегледали сваки дан.
И лекари и медицинске сестре су привржени послу и бризи о сваком пацијенту. Свако зна свој посао, строго се поштују процедуре (што је битно у медицини), ради се цели дан и ноћ. Исхрана је прилагођена врсти болести, просторије су уредне и чисте.
Прикупљено је мноштво медицинских података, на основу којих су лекари Одељења ендокринологије утврдили дијагнозу и преписали терапију. Обављен је велики и стручан посао: филигрански медицински рад. Клиничко испитивање ради утврђивања дијагнозе и преписивања терапије је мериоторан и поуздан метод.
Ја, по свом правилу, никада нисам питао за резултате испитивања, за дијагнозу и
терапију, јер сам чекао отпусну листу, где све пише. Не предлажем дијагностичке методе, нити терапију (где да радим то ја, медицински лаик).
Није ми познато да ли су испитивали функцију хипофизе, да ли су испитивали функцију штитасте жлезде, да ли су испитивали функцију надбубрежне жлезде, да ли су испитивали функције параштитастих жлезда, да ли су испитивали ендокрини панкреас и слично. Можда јесу, а можда нису.
Није ми познато да ли су испитивали функцију хипофизе, да ли су испитивали функцију штитасте жлезде, да ли су испитивали функцију надбубрежне жлезде, да ли су испитивали функције параштитастих жлезда, да ли су испитивали ендокрини панкреас и слично. Можда јесу, а можда нису.
И тако ми је саопштено, да се не
прихвата налаз и мишљење др Александре Петровић од 3. октобра 2018. године и да
нема потребе за инсулинском терапијом.
Увели су два нова лека за дијабетес (Gliclada SR 90 mg и Gluformin 500 mg) и заменили лек за бољу циркулацију (Paravano 5 mg, уместо Sortis 40 mg). Прошле године, на том истом Одељењу, су ми укинули Glucophage 1000 mg, због појаве бубрежне инсуфицијенције (а то је, кажу, пандам Gluformin 500 mg).
Контрола код ендокринолога за четири месеца (код др Александре Петровић, где већ имам заказан контролни преглед за уторак, 26. март 2019. године).
Поменуо сам лоше показатеље који се односе на функцију бубрега, хронична бубрежна инсуфицијенција (због чега је др Петровић и одлучила да се уведе инсулинска терапија), али ми је речено, да то није забрињавајуће.
Увели су два нова лека за дијабетес (Gliclada SR 90 mg и Gluformin 500 mg) и заменили лек за бољу циркулацију (Paravano 5 mg, уместо Sortis 40 mg). Прошле године, на том истом Одељењу, су ми укинули Glucophage 1000 mg, због појаве бубрежне инсуфицијенције (а то је, кажу, пандам Gluformin 500 mg).
Контрола код ендокринолога за четири месеца (код др Александре Петровић, где већ имам заказан контролни преглед за уторак, 26. март 2019. године).
Поменуо сам лоше показатеље који се односе на функцију бубрега, хронична бубрежна инсуфицијенција (због чега је др Петровић и одлучила да се уведе инсулинска терапија), али ми је речено, да то није забрињавајуће.
После оверавања отпусне листе, исту сам
презентовао др Петровић, која је, благо речено, била затечена и изненађена, јер од стране других лекара (њених колега) није уважен предлог за инсулинску терапију.
Отпусну листу однео сам 7. новембра 2018. године др Јасмини Марковић, која је била изненађена различитим ставом двоје лекара из исте здравствене установе (али је била неутрална - има она хиљаде болесних болесника на грбачи). Рече ми, да прикажем целокупно стање нефрологу, др Елени Јордановој, магистар медицинских наука (КБЦ „Земун“), када будем ишао код ње на контролни преглед, заказан за среду, 6. фебруара 2019. године, која би требало да се мериторно изјасни у вези истог (а да ли ће хтети, питање је).
Отпусну листу однео сам 7. новембра 2018. године др Јасмини Марковић, која је била изненађена различитим ставом двоје лекара из исте здравствене установе (али је била неутрална - има она хиљаде болесних болесника на грбачи). Рече ми, да прикажем целокупно стање нефрологу, др Елени Јордановој, магистар медицинских наука (КБЦ „Земун“), када будем ишао код ње на контролни преглед, заказан за среду, 6. фебруара 2019. године, која би требало да се мериторно изјасни у вези истог (а да ли ће хтети, питање је).
Дијабетес додатно оштећује: мозак, срце,
бубреге, крвне судове и периферни нервни систем, очи.
Ризик постоји: или што ми није уведена инсулинска терапија или што је тражено да се иста примени, а наводно нема потребе.
Ризик постоји: или што ми није уведена инсулинска терапија или што је тражено да се иста примени, а наводно нема потребе.
Стрепња постоји: може здравствено стање да се драстично погорша, са, не дај
Боже, таквим поремећајем бубрега, да ћу морати на хемодијализу или да се борим
за трансплатацију бубрега.
Шта ја да радим, не знам. Кога је молити, није га срдити. Не могу да се замерам ни др Петровић, ни др Бјекић Мацут. Не могу у овом времену тражити лекаре на другом месту.
Шта ја да радим, не знам. Кога је молити, није га срдити. Не могу да се замерам ни др Петровић, ни др Бјекић Мацут. Не могу у овом времену тражити лекаре на другом месту.
Нисам склон сукобима и суђењима (иако ми је то занимање, везано само за трећа лице, не за себе), али ће морати неко стручан да прикупи податке,
да их селектује, да их обради и да презентује своје мишљење. Када и ко, видећу.
Нисам тип човека: сам свој лекар (ни уље у мотору на путничком аутомобилу нисам знао да променим, а са заменом точка сам се борио).
Немам ни снаге, ни времена (животног), ни воље, а Бога ми, ни потребе, да сада учим медицину. Доста ми је медицине (и лекарки). Нити читам, нити пратим збивања око ових болести, ни преко штампе, ни преко интернета, ни преко саветовалишта или удружења. Верујем лекарима којима сам окружен. Нема смисла да ја учим друге у њиховом послу.
Имам два пролазна времена: 6. фебруар 2019. године, када је контрола код нефролога др Јорданове и 26. март 2019. године, када је контролни преглед код ендокринолога др Петровић.
А шта ће бити, ако се стање у међувремену погорша. Биће ми јасније мало касније илити мало сутра.
Ово додатно зло са бубрезима је почело после операције (6. марта 2017. године, хирург др Благоје Ђукановић, доктор медицинских наука).
Нисам тип човека: сам свој лекар (ни уље у мотору на путничком аутомобилу нисам знао да променим, а са заменом точка сам се борио).
Немам ни снаге, ни времена (животног), ни воље, а Бога ми, ни потребе, да сада учим медицину. Доста ми је медицине (и лекарки). Нити читам, нити пратим збивања око ових болести, ни преко штампе, ни преко интернета, ни преко саветовалишта или удружења. Верујем лекарима којима сам окружен. Нема смисла да ја учим друге у њиховом послу.
Имам два пролазна времена: 6. фебруар 2019. године, када је контрола код нефролога др Јорданове и 26. март 2019. године, када је контролни преглед код ендокринолога др Петровић.
А шта ће бити, ако се стање у међувремену погорша. Биће ми јасније мало касније илити мало сутра.
Ово додатно зло са бубрезима је почело после операције (6. марта 2017. године, хирург др Благоје Ђукановић, доктор медицинских наука).
Сада, ко је крив: да ли је поремећај здравственог стања наступио као последица
дијабетеса или је то последица оперативног захвата или је (како они воле рећи) то стање лоше с обзиром на (моје) године.
Верујем др Петровић, стручна је, привржена је послу и лечењу болесника. Има много обавеза и мноштво пацијената.
И ја са трудим.
Али не вреди. Душманин (читај: живот) је дошао по своје.
Прошле године у болници сам упознао човека, који је оболео од тада (а можда ни сада) дефинитивно неутврђене болести на јетри. Када је претходних година завршио и на Инфективној клиници у Београду (веза јетре и хепатитиса), лекарка инфектолог му је рекла, да су претходни лекари морали одмах да уведу инсулинску терапију (а не таблете), када му је дијагностикован дијабетес. Овако, постоји опасност да је оболео од карцинома јетре, а да ће му најбоље бити, ако се утврди да је оболео „само“ од цирозе јетре.
Верујем др Петровић, стручна је, привржена је послу и лечењу болесника. Има много обавеза и мноштво пацијената.
И ја са трудим.
Али не вреди. Душманин (читај: живот) је дошао по своје.
Прошле године у болници сам упознао човека, који је оболео од тада (а можда ни сада) дефинитивно неутврђене болести на јетри. Када је претходних година завршио и на Инфективној клиници у Београду (веза јетре и хепатитиса), лекарка инфектолог му је рекла, да су претходни лекари морали одмах да уведу инсулинску терапију (а не таблете), када му је дијагностикован дијабетес. Овако, постоји опасност да је оболео од карцинома јетре, а да ће му најбоље бити, ако се утврди да је оболео „само“ од цирозе јетре.
Порше Панамера је закон. А Бога ми, ни овај тазе купе BMW 850i није за
потцењивање и одбацивање.
Да, када (и ако) погодим добитну комбинацију од свих седам бројева игре на срећу Лото 7/39 (где постоји вероватноћа за добитак у односу 1:15,5 милиона комбинација).
Да, када (и ако) погодим добитну комбинацију од свих седам бројева игре на срећу Лото 7/39 (где постоји вероватноћа за добитак у односу 1:15,5 милиона комбинација).
Радомир М. Мисаљевић
Београд,
10. новембар 2018. године
______________________
У среду, 11. децембра 2019. године у Клиничко болничком центру "Земун", Београд, обављен је преглед код нефролога др Елене Јорданов. Преглед је био детаљан и свеобухватан. Стање са бубрезима није добро: погоршава се.
Изричито сам тражио од др Јорданов да се изјасни у вези примене инсулинске терапије, а у вези хроничне бубрежне инсуфицијенције. Објаснио сам јој детаљно васколико стање, као и мишљења др Петровић и др Бјекић Мацут.
Она има искуство са својим оцем, како рече, где је уведена инсулинска терапија након болничког испитивања.
Позната јој је др Бјекић Мацут и њен супруг, који је такође ендокринолог и професор на Медицинском факултету у Београду.
Др Јорданов је стручан и савестан лекар, што се види и осети током трајања прегледа.
Није хтела да пресуђује, како сам ја молио да учини. Препустила је то ендокринолозима. Сматра да је потребно да одем код трећег ендокринолога, који би након сагледавања целокупног стања дао своје стручно мишљење.
Из њеног казивања може се утврдити, да је наклоњена мишљењу др Бјекић Мацут и да нема потребе за инсулинском терапијом.
Али је увела контролу калијума на сваких месец дана и соду бикарбону свако јутро пре јела.
И даље дијета са смањеним уносом протеина и калијума. Контрола за пола године са извештајем о прегледу абдомена ултразвуком (први пут то изричито тражи) и лабораторијским резултатима.
А пропадају ми ноге, слабије видим, оболели бубрези, губим глас...
Још треба да ми дијабетес удари на мозак и (јаче) на срце, па да попис (за сада) болесних органа буде у целини целости закључен.
Парадигма је најбоља.
Радомир М. Мисаљевић
Београд,
12. децембар 2019. године
10. новембар 2018. године
______________________
У среду, 11. децембра 2019. године у Клиничко болничком центру "Земун", Београд, обављен је преглед код нефролога др Елене Јорданов. Преглед је био детаљан и свеобухватан. Стање са бубрезима није добро: погоршава се.
Изричито сам тражио од др Јорданов да се изјасни у вези примене инсулинске терапије, а у вези хроничне бубрежне инсуфицијенције. Објаснио сам јој детаљно васколико стање, као и мишљења др Петровић и др Бјекић Мацут.
Она има искуство са својим оцем, како рече, где је уведена инсулинска терапија након болничког испитивања.
Позната јој је др Бјекић Мацут и њен супруг, који је такође ендокринолог и професор на Медицинском факултету у Београду.
Др Јорданов је стручан и савестан лекар, што се види и осети током трајања прегледа.
Није хтела да пресуђује, како сам ја молио да учини. Препустила је то ендокринолозима. Сматра да је потребно да одем код трећег ендокринолога, који би након сагледавања целокупног стања дао своје стручно мишљење.
Из њеног казивања може се утврдити, да је наклоњена мишљењу др Бјекић Мацут и да нема потребе за инсулинском терапијом.
Али је увела контролу калијума на сваких месец дана и соду бикарбону свако јутро пре јела.
И даље дијета са смањеним уносом протеина и калијума. Контрола за пола године са извештајем о прегледу абдомена ултразвуком (први пут то изричито тражи) и лабораторијским резултатима.
А пропадају ми ноге, слабије видим, оболели бубрези, губим глас...
Још треба да ми дијабетес удари на мозак и (јаче) на срце, па да попис (за сада) болесних органа буде у целини целости закључен.
Парадигма је најбоља.
Радомир М. Мисаљевић
Београд,
12. децембар 2019. године
© Овај текст представља интелектуалну својину Радомира М. Мисаљевића и заштићен је као ауторско и сродно право.
