Translate

четвртак, 26. јул 2018.

Герила радио и ТВ станице


Као сваки честити згубидан, тако и ја планирам (читај: машатам) шта ћу све да набавим када добијем паре од лото премије, евентуално погодивши свих седам бројева добитне комбијације.
Васцелог живота волим да путујем, посебно да возим путнички аутомобил. Због тога сам предност у маштању дао мислима у вези избора аутомобила којег ћу купити од лото седмице.
И избор је пао на Порше Панамеру.
Узгред, деценијама пратим стање у аутомобилској индустрији и знам шта вреди.
Нова Панамера је чудо од технике, после су је многи копирали. Вожња Панамером је поезија.
Моје мишљење није владајуће: свако има право на своје бирање и одлучивање (de gustibus non est disputandum).
Тражећи прилоге о Панамери на ЈуТјубу, узгредно сам наишао на мноштво прилога разних тзв. герила радио и тв станица. До тада сам често слушао интернет радио станице, које су емитовале класични рок.
Ове станице су сериозне. Водитељи и говорници су критичари. Чега, то зависи од сваке станице. И ја сам, тако рећи у пролазу, постао свестан да постоји паралелни интернет радио и тв свет, за којег раније нисам знао. Није баш да нисам знао, али сам избегавао да их слушам и гледам.
У недостатку (тзв. класичних) националних српских медија, постадоше ми интересантне новооткривене тв и радио станице, који своје програме емитују преко ЈуТјуба.
Свега ту има. Не могу ни да наведем какав им је аудио и видео програм, јер их има мноштво. Због тога ту појаву разматрам генерално, а не sui generis. И треба времена, да би се прикупили подаци, да би се извршила селекција прикупљених података и да би се дао налаз и мишљење. Углавном, према свима које сам видео и чуо, ја сам критичан.
Поражавајуће је, што се између себе свађају, а многи од њих се залажу за остваривање и заштиту српских националних, верских и територијалних интереса.
Не слушам и не гледам баш све.
Не подржавам оне станице, које простор и време дају ликовима који су организовали и учествовали у пучу и преврату из октобра 2000. године. Сада се поливају као Пилат, али ја, који доста тога памтим, нити им заборављам, нити им праштам. И сада су нашли да причају шта је некад било и како треба да буде. Пази молим те.
Али добро, интернет је отворен простор и свако може свашта да прича, слика и говори (као и ја).
Волео бих, када би био неки договор (писани или неписани) да српске станице не нападају баш тако оштро једни друге. Не тражим цензуру и уравниловку у мишљењу, али мора бити једногласје каду су у питању васколики српски интереси.
Али шта је, ту је. Добро је да се прича о угрожености Срба у Србији и шире, а ваљда ће квалитет временом доћи до изражаја.
Можда сам ја неоправдано критичар.
Код њих преовладава нетачан приказ догађаја из деведесетих година прошлог века, што код мене изазива неугодност.
Када ја требало, у тим немирним годинама, ја сам узео пушку и као српски борац борио се четири године за крст часни слободу и златну у српском ослободилачком отаџбинском рату. И леву руку сам несебично дао за српске националне интересе.
Не кажем да и они нису били борци (или су лажно приказивали да су борци, у шта сам се уверио да и такви постоје), али су они омогућили да се изврши преврат и да домаћи плаћеници и страни издајници дођу на власт и да нас странци у сваком погледу окупирају, а све зарад сопствених интереса.
Мислим на оне, који погрешно тумаче узроке четири сецесионистичка рата и две бежаније. Испаде по њима да је грех, што се бранила српска земља, српски народ и тадашња војска.
И могу мериторно да критикујем. Основао сам преко десетак писаних гласила, две радио станице и једну телевизијску станицу. Годинама сам се бавио пропагандно психолошким деловањем. Иза мене је обиман и Бога ми, квалитетан рад.
Сада су дигитални медији постали платформа за новинарство и пропаганду. Свако време има своје обичаје. Због тога се појављују на десетине хиљада (барем на српском говорном подручју) интернет радио станица, интернет страница са видео и аудио садржајем и ЈуТјуб канали. И сви траже публику.
Српски Ватерло је 5. октобар 2000. године.
Ја сам неполитично нестраначко лице, био и остао.
Радомир М. Мисаљевић
Београд,                                                                                                                                                      26. јул 2018. године
© Овај текст представља интелектуалну својину  Радомира  М.  Мисаљевића  и заштићен  је  као ауторско  и сродно право.