Бастиља је била дужнички затвор. Значи, није била никакав казамат за политичке затворенике.
Према правилима римског права, праведно је било убити роба, а неправно је било упасти у дуг (или обрнуто). Дуг је лош друг. Може се роб лишити живота, али се не може задужити и не вратити дуг.
Има један филм, упамтио сам га, где у некој европској земљи утеривач дугова има медаљон, који му даје право и силу да наплати дуг (читај: јавни извршитељ). Радња се догађа у средњем веку.
Према правилима римског права, праведно је било убити роба, а неправно је било упасти у дуг (или обрнуто). Дуг је лош друг. Може се роб лишити живота, али се не може задужити и не вратити дуг.
Има један филм, упамтио сам га, где у некој европској земљи утеривач дугова има медаљон, који му даје право и силу да наплати дуг (читај: јавни извршитељ). Радња се догађа у средњем веку.
Под таквим (и другим околностима) у Паризу је изграђена Бастиља. Тамо су без суда одвођени дужници (као да је и било суда, sic!).
Повериоци су били, по правилу, Јевреји, претежно ашкенази. Јевреји су се дуго борили у Француској за своја права (сетимо се прогона Јевреја у средњем веку, а то је све било због Јуде: Вартоломејска ноћ). И онда су им дали Бастиљу, где су одводили своје дужнике. Не можеш да вратиш дуг, али можеш да робијаш. Да не описујемо услове под којим су дужници одслуживали казну. Капацитет је био неколико хиљада људи.
Повериоци су били, по правилу, Јевреји, претежно ашкенази. Јевреји су се дуго борили у Француској за своја права (сетимо се прогона Јевреја у средњем веку, а то је све било због Јуде: Вартоломејска ноћ). И онда су им дали Бастиљу, где су одводили своје дужнике. Не можеш да вратиш дуг, али можеш да робијаш. Да не описујемо услове под којим су дужници одслуживали казну. Капацитет је био неколико хиљада људи.
И ја сам, као и мноштво других, деценијама био у заблуди да је Бастиља била робијашница за политичке затворенике, а није. Колико нас је само професорка историје Сегединац Бисерка у гимназији оптерећивала са тековинама франсуцуке буржоаске револуције из 1789. године. Да се не говори о литератури, сликама, киповима, музици, музејима и осталим галским глупостима.
Као да је неко и слободоумно мислио у старом и средњем веку. Мало је било писмених људи. Утописти и њима слични (цврц, Милојко!).
Али нас су лагали, како би оправдали тзв. француску буржоаску револуцију, која је изнедрила накарадну комунистичку идеологију (слобода, једнакост, братство) и покољ (Данте, Maximilien François Marie Isidore de Robespierre & друштво уз гиљотину).
И срушили су не само Бастиљу, него вишевековне темеље права и државе. Срушили су приватну својину.
Дужници на силу узеше власт.
А после су (1804. године) написали Code civil.
Као да је неко и слободоумно мислио у старом и средњем веку. Мало је било писмених људи. Утописти и њима слични (цврц, Милојко!).
Али нас су лагали, како би оправдали тзв. француску буржоаску револуцију, која је изнедрила накарадну комунистичку идеологију (слобода, једнакост, братство) и покољ (Данте, Maximilien François Marie Isidore de Robespierre & друштво уз гиљотину).
И срушили су не само Бастиљу, него вишевековне темеље права и државе. Срушили су приватну својину.
Дужници на силу узеше власт.
А после су (1804. године) написали Code civil.
Све сам ја то сазнао од проф. др Јакова Радишића, професора Облигационог права на Правном факултету у Нишу.
После сам га срео на Правном факултету у Крагујевцу, где је прешао, а ја сам тамо био полазник последипломских студија на смеру кривично право. Препознао ме и позвао да пређем код њена на грађанску катедру (што ја нисам урадио).
Захваљујући њему, поштовао сам облигационо право и гледао сам јасније на свет око себе.
После сам га срео на Правном факултету у Крагујевцу, где је прешао, а ја сам тамо био полазник последипломских студија на смеру кривично право. Препознао ме и позвао да пређем код њена на грађанску катедру (што ја нисам урадио).
Захваљујући њему, поштовао сам облигационо право и гледао сам јасније на свет око себе.
Али појавише се рецидиви француске буржоаске револуције оличени у јавним извршитељима, јавним бележницима, медијацима и осталим парадржавним (вансудским, ванинституционалним) органима.
Први истражилац (приватизовани део безбедности, одметнута недржавна безбедност) је Француз Eugène François Vidocq.https://srpskistrazilac.blogspot.com/2012/09/1.html…
Први истражилац (приватизовани део безбедности, одметнута недржавна безбедност) је Француз Eugène François Vidocq.https://srpskistrazilac.blogspot.com/2012/09/1.html…
Французи и даље славе дан пада Бастиље и тиме замајавају човечанство.
Ко слави 14. јул на Јелисејском пољима. Славе потомци дужника, који су побили своје повериоце. Нису измирили своје дугове, али су отели власт.
Шта се слави. Слави се пропаст једне друштвено економске формације (феудализам) и настанак нове (буржоаски капитализам).
Перверзија.
Ко слави 14. јул на Јелисејском пољима. Славе потомци дужника, који су побили своје повериоце. Нису измирили своје дугове, али су отели власт.
Шта се слави. Слави се пропаст једне друштвено економске формације (феудализам) и настанак нове (буржоаски капитализам).
Перверзија.
Један преврат, побуну, пуч, револуцију, покољ издигили су на пијадестал историје.
Исто тако и Октобарска револуција.
А Бога ми и социјалистичка револуција у Југославији и последице 5. октобра у Србији.
Превратници и убице постадоше народни хероји, њихова дела постадоше племенита. Последице њихових дела постадоше напредне тековине човечанства.
Зло је победило добро.
Исто тако и Октобарска револуција.
А Бога ми и социјалистичка револуција у Југославији и последице 5. октобра у Србији.
Превратници и убице постадоше народни хероји, њихова дела постадоше племенита. Последице њихових дела постадоше напредне тековине човечанства.
Зло је победило добро.
Шта то Французи имају против Срба, још нисам докучио (али спознаћу). Неко рече, да је то одраз сукоба православља са католичанством. Андрића Французи не воле (види: "Травничка хроника", роман Иве Андрића).
Неспорно је, да је Наполеон направио арбанасе, да није подржао Вожда Карађорђа и српску револуцију, да је створио илире, да је уклонио Србе ускоке са мора, да је од Срба отео Дубровник, да је у Француској убијен краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ, да су Србима у Великом рату подметнули покварену топовску муницију, да је Франш де Пере спречавао војводу Петра Бојовића да што пре ослободи Србију, да су подржавали Бугаре, да се не може наћи ни један француски председник који не напада Србе, да су Французи губитници у оба светска рата (да се не говори о Наполеону, Хитлеровом претку)...
А краљ Александар је отео од Српске православне цркве земљиште (поред Саборне цркве) и доделио га Француској, која је изградила своју амбасаду у Београду (да би га на тлу Француске убили оружани побуњеници, сепаратисти, терористи, сецесионисти, хрватске усташе и јужносрпски бандити).
Када се, не тако далеке, 1992. године појавио на сарајевском аеродрому François Maurice Adrien Marie Mitterrand, знао сам да неће да ваља. Није требало попуштати. Али, шта је, ту је.
Неспорно је, да је Наполеон направио арбанасе, да није подржао Вожда Карађорђа и српску револуцију, да је створио илире, да је уклонио Србе ускоке са мора, да је од Срба отео Дубровник, да је у Француској убијен краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ, да су Србима у Великом рату подметнули покварену топовску муницију, да је Франш де Пере спречавао војводу Петра Бојовића да што пре ослободи Србију, да су подржавали Бугаре, да се не може наћи ни један француски председник који не напада Србе, да су Французи губитници у оба светска рата (да се не говори о Наполеону, Хитлеровом претку)...
А краљ Александар је отео од Српске православне цркве земљиште (поред Саборне цркве) и доделио га Француској, која је изградила своју амбасаду у Београду (да би га на тлу Француске убили оружани побуњеници, сепаратисти, терористи, сецесионисти, хрватске усташе и јужносрпски бандити).
Када се, не тако далеке, 1992. године појавио на сарајевском аеродрому François Maurice Adrien Marie Mitterrand, знао сам да неће да ваља. Није требало попуштати. Али, шта је, ту је.
И ја сам имао с њима окршај борбени.
Мислим, да сам изашао као победник.https://misaljevicagumno.blogspot.com/…/05/blog-post_17.html
Мислим, да сам изашао као победник.https://misaljevicagumno.blogspot.com/…/05/blog-post_17.html
Постаде модерно назвати неку институцијом Бастиља и наредити јуриш на исту. Не, нема њих испред јуришника; они са балкана уз `ладно пићенце наређују другима да јуришају за њихове (и још нечије) потребе. Ови који јуришају, не знају да је Бастиља казнено поправни завод за дужнике, а не нека политичка организација. Али није битно: важно је да се нешто руши. Жигон Стево глумац, говорио је 1968. године цитате Робеспјера (а шта глумац и може друго да ради, осим да прича оно што други напишу). Студенстски "бунт" зачинио је писанијама и говорима крвавог тиранина.
И тако су несрпски Срби антисрпски јуришали десет и више година, док није наступио српски Ватерло: 5. октобар 2000. године.
И тако су несрпски Срби антисрпски јуришали десет и више година, док није наступио српски Ватерло: 5. октобар 2000. године.
Остао сам противник Више школе унутрашњих послова (сада Криминалистичко полицијски универзитет; какав горопадан назив), јер немају предмет облигационо право. Не могу се јурити преваранти и остали бандити, ако се не познаје основ настајања дуга.
Пуковника Бранислава Р. Милосављевића убише "савезници" на Васкрс 1944. године, бомбардујући српски престони град Београд.
Срби нису имали ренесансу, рече ововременски најумнији Србин са Таре, и не окренувши се за собом, оде у легенду.
Радомир М. Мисаљевић
Београд, 1. август 2019. године
© Овај текст представља интелектуалну својину Радомира М. Мисаљевића и заштићен је као ауторско и сродно право.
