Моја баба по оцу, Даринка, је из породице Ђапа. Они су од неког просарског села. Било је пет сестара Ђапинки и удале су се у разне значајне српске грађанске породице: Мисаљевићи, Бижићи, Цикоте, Матаруге, Вујасиновићи.
Постојала је међуратна политичка фраза: Сви Мискали (Мисаљевићи) радикали, а Цикоте демократе.
Када се појавило ововременско вишестраначје, неки су се сетили те флоскуле и питали ме, да ћу се учланити у радикале, а ја одговарам питањем: а у које радикале, када их има шест политичких странака. И тако никада нисам нигде.
Много касније спознао сам о радикалима. Основали су их Пашић Никола и Марковић Светозар и преко њих пласирали комунизам, који су донели из Швајцарске (све зло долази из Швајцарске; зашто се комунизам није примио у Енглеској и Немачкој, одакле су пореклом његови творци, Маркс и Енгелс). О злочиначком деловању Пашић Николе, може се и мора се писати наширко и надугачко (није заслужио споменик у сред српског престоног града Београда). Према томе, када се то и још мноштво тога узме у обзир, не стоји ми на понос предметна узречица. Колико је познато Пашић и његови нису никада имали јасан и добронамеран програм васцелог српства (сетимо се трајног сукоба Драгутина Димитријевић Аписа са радикалима и Пашићем, да се не говори о непотребно изазваној Тимочкој буни).
Даље, о којим се Мисаљевићима ради. Неспорно је, да је васцела Јежевица била Мисаљевићева. Моји Мисаљевићи су пореклом од мог деда Јована (односно од његовог оца Ристе), којега су Аустроугари убили у румунском Араду на почетку Великог рата. Остала је баба Даринка са осморо деце. Један син, Манојло, убрзо је преминуо. Она се сама борила са проблемима у животу и извела сву своју децу на прави пут (свих седморо деце завршило је средњу школу, што је пандам садашњем факултету). Не верујем да су се тако млађана деца окренула политици. Не знам ни на које се радикале то односи, јер је и између два рата било више радикалских политичких странака (и удружења).
Ововременске радикале у Републици Српској основала је Национална безбедност Републике Српске (то је безбедносни орган настао од српских кадрова некадашње Службе државне безбедности у српским општинама). О томе су ми причали Брдар Ранко, Закић Момчило, Крњајић Љубан, Ђаковић Мирко, Миланковић Станко, Злокапа Остоја, Ђаковић Раденко, Батос Миро и Милош, Ћиро Николетић... То говори, да др Радован Караџић није имао утицај на ту Службу. Јер, зашто оснивати конкуренцију Српској демократској странци и то још у току трајања српског ослободилачког отаџбинског рата. Оснивачи на локалу били су чланови резервног састава оперативно - потерних група (о постојању ОПГ, као тајним државним злочиначким тројкама, детаљно сам учио из предмета државна безбедност на полицијском курсу у Зуцама). Председник је био Миланковић Станко, опскурни лик, општински чиновник, а главни је др Поплашен Никола, професор на Правном факултету у Бањој Луци. После их је др Шешељ Војислав узео под своје скуте, али је касније било више одметнутих група.
Постојала је међуратна политичка фраза: Сви Мискали (Мисаљевићи) радикали, а Цикоте демократе.
Када се појавило ововременско вишестраначје, неки су се сетили те флоскуле и питали ме, да ћу се учланити у радикале, а ја одговарам питањем: а у које радикале, када их има шест политичких странака. И тако никада нисам нигде.
Много касније спознао сам о радикалима. Основали су их Пашић Никола и Марковић Светозар и преко њих пласирали комунизам, који су донели из Швајцарске (све зло долази из Швајцарске; зашто се комунизам није примио у Енглеској и Немачкој, одакле су пореклом његови творци, Маркс и Енгелс). О злочиначком деловању Пашић Николе, може се и мора се писати наширко и надугачко (није заслужио споменик у сред српског престоног града Београда). Према томе, када се то и још мноштво тога узме у обзир, не стоји ми на понос предметна узречица. Колико је познато Пашић и његови нису никада имали јасан и добронамеран програм васцелог српства (сетимо се трајног сукоба Драгутина Димитријевић Аписа са радикалима и Пашићем, да се не говори о непотребно изазваној Тимочкој буни).
Даље, о којим се Мисаљевићима ради. Неспорно је, да је васцела Јежевица била Мисаљевићева. Моји Мисаљевићи су пореклом од мог деда Јована (односно од његовог оца Ристе), којега су Аустроугари убили у румунском Араду на почетку Великог рата. Остала је баба Даринка са осморо деце. Један син, Манојло, убрзо је преминуо. Она се сама борила са проблемима у животу и извела сву своју децу на прави пут (свих седморо деце завршило је средњу школу, што је пандам садашњем факултету). Не верујем да су се тако млађана деца окренула политици. Не знам ни на које се радикале то односи, јер је и између два рата било више радикалских политичких странака (и удружења).
Ововременске радикале у Републици Српској основала је Национална безбедност Републике Српске (то је безбедносни орган настао од српских кадрова некадашње Службе државне безбедности у српским општинама). О томе су ми причали Брдар Ранко, Закић Момчило, Крњајић Љубан, Ђаковић Мирко, Миланковић Станко, Злокапа Остоја, Ђаковић Раденко, Батос Миро и Милош, Ћиро Николетић... То говори, да др Радован Караџић није имао утицај на ту Службу. Јер, зашто оснивати конкуренцију Српској демократској странци и то још у току трајања српског ослободилачког отаџбинског рата. Оснивачи на локалу били су чланови резервног састава оперативно - потерних група (о постојању ОПГ, као тајним државним злочиначким тројкама, детаљно сам учио из предмета државна безбедност на полицијском курсу у Зуцама). Председник је био Миланковић Станко, опскурни лик, општински чиновник, а главни је др Поплашен Никола, професор на Правном факултету у Бањој Луци. После их је др Шешељ Војислав узео под своје скуте, али је касније било више одметнутих група.
Цикотама су отели имање у Ђоловима и велику кућу у главној улици (у којој су се уселили Трубарци, од Кнешпоља). Цикоте никада нису долазили у место свог порекла, ми смо неко време одлазили код њих у Београд (имали су фотографску радњу негде на Славији).
Поред Цикота, у Београду је остао најмлађи стриц Јован Мисаљевић, а и моје три тетке по мајчиној линији, Милуновићеве са Вождовца (Гроздана, Босиљка, Цвета, а четврта, Даринка живела је најпре у Соко Бањи, после у Нишу).
Најстарији стриц Божидар отишао је у Бања Луку, стриц Ненад и тетка Мирјана живели су у Сарајеву, тетка Радојка у Љубљани.
Само су се вратили мој отац Младен (из Београда) и стриц Милорад (из заробљеништва у Норвешкој).
Живели смо у старој Мисаљевића кући у Јежевици.
Од целокупног имања Мисаљевића, остало нам је тих пет ари земље са кућом и помоћним зградама (а пре тога, више од пола вароши било је у нашој својини, око 500 хектара непокретности, а неко рече, чак и до хиљаду хектара).
Поред Цикота, у Београду је остао најмлађи стриц Јован Мисаљевић, а и моје три тетке по мајчиној линији, Милуновићеве са Вождовца (Гроздана, Босиљка, Цвета, а четврта, Даринка живела је најпре у Соко Бањи, после у Нишу).
Најстарији стриц Божидар отишао је у Бања Луку, стриц Ненад и тетка Мирјана живели су у Сарајеву, тетка Радојка у Љубљани.
Само су се вратили мој отац Младен (из Београда) и стриц Милорад (из заробљеништва у Норвешкој).
Живели смо у старој Мисаљевића кући у Јежевици.
Од целокупног имања Мисаљевића, остало нам је тих пет ари земље са кућом и помоћним зградама (а пре тога, више од пола вароши било је у нашој својини, око 500 хектара непокретности, а неко рече, чак и до хиљаду хектара).
Мајка је говорила, да су нам рођаци и Кецмановићи из Кнешпоља, од којих је један био председник или завнобиха илити авојна, а садашњи Кецмановићи су дибидус жути (а Бога ми и под знаком МИ 5 или МИ 6).
Сумњам у ту причу, јер су они сељаци и дошљаци, а Мисаљевићи су староседеоци и српска грађанска породица са националном традицијом. Али Кецмановић има споменик у Кнежици, а ни један Мисаљевић нема ни улицу у вароши.
Сумњам у ту причу, јер су они сељаци и дошљаци, а Мисаљевићи су староседеоци и српска грађанска породица са националном традицијом. Али Кецмановић има споменик у Кнежици, а ни један Мисаљевић нема ни улицу у вароши.
Такође се помињало да нам је рођак и др Младен Стојановић, омиљен у народу, слабо помињан од властодржаца, јер се противио довођењу преко 100.000 српских сељака на слабо брањену Козару, ради прављења црвене комуне у сред рата (одакле су партизани побегли, а народ је побијен од стране хрватских усташа и њиховог цвећа, што на Козари, што у Јасеновцу, Доњој Градини, Старој Градишци).
И тако, може се рећи, да на неки начин баштиним и Давидовићеву - Гролову Демократску странку. Цикоте су мом оцу браћа од тетке, а мени дођу стричеви по бабиној линији.
Када су избили сецесионистички ратови (било их је пет и две бежаније, да се не заборави), основана је нова Демократска странка. Кажу да их је било дванаест оснивача, а Марко Јанковић Рокенролер тврди, да их је био укупно тринаест.
Сазнао сам у то време, да их је окупила републичка Служба државне безедности и наредила им да се оснује Демократска странка, као пандам Социјалистичкој партији Србији и већ (самостално) основаној Српској радикалној странци.
Према правилима криминалистичке оперативе, Служба државне безбедности прикупила је (према њиховој процени) довољно компромитујућег материјала (као један од услова за ангажовање оперативне везе: информатори и сарадници) за Мићуновић Драгољуба и његових дванаест хајдука, тако да су у свако време и на сваком месту могли од њих тражити да раде и говоре шта су хтели (учили су ме званично, да је Мићуновић педер, припада педерској подружници у Врњачкој Бањи, где се, поред Златибора, окупљају београдски чланови геј параде). Како ми је било гадљиво након такве спознаје, када сам морао да се неколико дана опорављам у Врњачкој Бањи.
После се неко одметнуо: или Служба државне безбедности од српског национализма или Демократска странка од Службе државне безбедности.
(Узгред, знало се поуздано, да од свих политичких странака у то време, српска Служба државне безбедности у Србији једино није основала Српску радикалну странку проф. др Војислава Шешеља).
Сазнао сам у то време, да их је окупила републичка Служба државне безедности и наредила им да се оснује Демократска странка, као пандам Социјалистичкој партији Србији и већ (самостално) основаној Српској радикалној странци.
Према правилима криминалистичке оперативе, Служба државне безбедности прикупила је (према њиховој процени) довољно компромитујућег материјала (као један од услова за ангажовање оперативне везе: информатори и сарадници) за Мићуновић Драгољуба и његових дванаест хајдука, тако да су у свако време и на сваком месту могли од њих тражити да раде и говоре шта су хтели (учили су ме званично, да је Мићуновић педер, припада педерској подружници у Врњачкој Бањи, где се, поред Златибора, окупљају београдски чланови геј параде). Како ми је било гадљиво након такве спознаје, када сам морао да се неколико дана опорављам у Врњачкој Бањи.
После се неко одметнуо: или Служба државне безбедности од српског национализма или Демократска странка од Службе државне безбедности.
(Узгред, знало се поуздано, да од свих политичких странака у то време, српска Служба државне безбедности у Србији једино није основала Српску радикалну странку проф. др Војислава Шешеља).
Већ сам добро знао ко је ко, где је ко.
Демократска странка је од свог оснивања била антисрпски настројена (што је указивало да ради и прича по налогу антисрпских несрба и несрпских Срба). За све зло у тадашњој СФРЈ окривљивали су Србе, Србију, Српску православну цркву. Залагали су се, да се антисрпским сепаратистима омогући да растуре тадашњу државу и да оснивају своје државе и да Срби у тим новим државама постану националне мањине или да се иселе (како су говорили) негде у Африку. Ујединили су се са Вуком Драшковићем (који је феноменално лажним национализмом привукао завидан број присталица). Сви су били као Лењин и бандити: они су против рата, да рат престане, да се прихвати капитулација и пораз, да агресор, уместо кажњавања, буде награђен. Демократска странка после је постала чланица Социјалистичке интернационале (sic!).
Демократска странка је од свог оснивања била антисрпски настројена (што је указивало да ради и прича по налогу антисрпских несрба и несрпских Срба). За све зло у тадашњој СФРЈ окривљивали су Србе, Србију, Српску православну цркву. Залагали су се, да се антисрпским сепаратистима омогући да растуре тадашњу државу и да оснивају своје државе и да Срби у тим новим државама постану националне мањине или да се иселе (како су говорили) негде у Африку. Ујединили су се са Вуком Драшковићем (који је феноменално лажним национализмом привукао завидан број присталица). Сви су били као Лењин и бандити: они су против рата, да рат престане, да се прихвати капитулација и пораз, да агресор, уместо кажњавања, буде награђен. Демократска странка после је постала чланица Социјалистичке интернационале (sic!).
У рату сам демократе додатно упознао, по злу и издајству. У Крепшићу, у мају месецу 1995. године, Маузер и његови пантери, тражили су од др Радована Караџића и генерала Ратка Младића велике паре да би се борили на страни Војске Републике Српске у нападу на Орашје и Оџак. (Они су се повукли и дошли су храбри Вукови са Вучјака). Пантери су имали своје тенкове, авионе и чамце по Сави и Дрини око Бијељине. Држали су Семберију и Посавину (одакле су Ђинђић Зоран, Милошевић Саво, Тадић Борис, рецимо) у страховлади и разним облицима криминала.
Савић Маузер Љубиша после је убијен, како се причало, у обрачуну више криминалних банди са свих страна, у подели за плен и територију. Толико о његовом (демокртатском) капацитету.
Савић Маузер Љубиша после је убијен, како се причало, у обрачуну више криминалних банди са свих страна, у подели за плен и територију. Толико о његовом (демокртатском) капацитету.
Када сам се 1991/1992. године мотао по Београду, свратих у Удружење Срба из бих на Теразијама. Када тамо, један од оснивача Демократске стране, Гојко Ђого. Ћутим и гледам, али му не верујем. Шта је, ту је. Човек седи на столици, има телефон са телефаксом и зове на све стране. Није ми јасно шта ради: да ли због публике, да остави утисак или стварно нешто ради. Међутим после сам увидео, да ништа није урадио, јер је Неретва пала у руке хрватских усташа.
Ту смо основали Српску новинску агенцију, СРНА, чији сам ратни дописник био све до 1993. године.
Ни тада, ни после, није ми јасно (биће ми јасније мало касније илити мало сутра), како један човек из честите српске породице Ђого из Старе Херцеговине (који је робијао због своје антикомунистичке поезије), може да буде несрпски Србин.
Ту смо основали Српску новинску агенцију, СРНА, чији сам ратни дописник био све до 1993. године.
Ни тада, ни после, није ми јасно (биће ми јасније мало касније илити мало сутра), како један човек из честите српске породице Ђого из Старе Херцеговине (који је робијао због своје антикомунистичке поезије), може да буде несрпски Србин.
За анализу и закључивање је појава, да се около жутог језгра окупио не тако мали број тзв. интелектуалаца и уметника разних фела. Снимане су антисрпске музичке песме ("... мир, брате, мир..."), антисрпски филмови, писана антисрпска проза и поезија, организовани антисрпски скупови, дијалози, трибине, позивани људи на бојкот Српске цркве, на дезертерсво и бегање из тадашње ЈНА односно ВЈ и још мноштво тога
А они, на супротној страни, певали су ("... гађаћу те снајпером до Београда..."), писали, сликали, снимали о рату, клању и протеривању Срба. Овде су се правили да тога тамо нема, него су и даље тврдили да су Срби изазвали сецесију против заједничке државе и против Срба.
Како Срби могу бити против државе у коју су из два рата унели преко три милиона жртава, једино су Срби унели своју државу, једино су Срби државотворни народ. Они други (словенци, хрвати, буњевци, домаћи турци, монтенегрини, мађарони, фолксдојчери, румуни, власи, бугари, италијани, јужносрби, шиптари, комунисти) су се у свим ратовима јуначки и геноцидно борили против Срба и сада (на крају двадесетог века) се здушно боре против Срба и против државе, која им је опростила страховита антисрпска злодела.
Појавили су се медији са уређивачком антисрпском платформом.
Полиција, судови, тужилаштва, адвокати, апсанџије, официри подржавају антисрбе међу Србима.
Легализован је противприродни блуд и све остало што уз њега иде (декриминализација хомосексуализма).
Појавили су се медији са уређивачком антисрпском платформом.
Полиција, судови, тужилаштва, адвокати, апсанџије, официри подржавају антисрбе међу Србима.
Легализован је противприродни блуд и све остало што уз њега иде (декриминализација хомосексуализма).
Антисрпско деловање званично постаде српска идеологија.
Чудно, али је тако.
Није то од јуче. Вуче се то од 19. века (а можда и пре тога, од данка у крви и јањичара). Ипак, највеће зло Србима су нанели комунисти са њиховом идеологијом (тако је и у Руској Федерацији, где су комунисти ту некада снажну државу завили у црно).
Можда је ипак родоначелник антисрпства код Срба Вук Стефановић Караџић (како неки тврде, а нико не побија).
Чудно, али је тако.
Није то од јуче. Вуче се то од 19. века (а можда и пре тога, од данка у крви и јањичара). Ипак, највеће зло Србима су нанели комунисти са њиховом идеологијом (тако је и у Руској Федерацији, где су комунисти ту некада снажну државу завили у црно).
Можда је ипак родоначелник антисрпства код Срба Вук Стефановић Караџић (како неки тврде, а нико не побија).
Од ове нове Демократске странке направише се мноштво разних политичких странака, а Бога ми и удружења (жуте пришипетље). Нема ту разлике у идеологији. Реч је искључиво у борби за новац и територију, коју им деле стране државе, преко својих органа, политичких странака, удружења, појединаца.
Постоји неспоран податак, да су код оборених (и на срећу убијених) пре свега америчких пилота током агресије из пролећа 1999. године, нађени спискови до двадесет јатака, којима се морају јавити за помоћ и подршку, а у случају своје хаварије (српска пета колона). Сва та лица су чланови Демократске странке, односно странака и удружења насталих од Демократске странке.
Паметне бомбе и ракете захтевају навођење (или самонавођење) уз помоћ локатора, који се постављају на циљ. Локатора је било и нађени су. Један храбри београдски медији објавио је чланак о томе, наводећи прецизно имена чланова Демократске странке који су постављали локаторе на циљеве по Србији (један је постао председник одбора за безбедност градског одбора Београда Демократске странке и после се оженио њиховом перјаницом, која је као свака честита превртачица због пара и власти, прешла у другу политичку странку).
Како Ђинђићу опростити и заборавити да је од осовине НАТО - ЕУ - САД - Ватикан - Ријад тражио да се бомбардују Срби на све стране (ту је и Александар Карађорђевић, поносни британски официр у српском Краљевском двору), а он је као дезертер побегао у монтенегринску дукљу (читај: црвена хрватска) код Ђукановић Мила (коме се одужио на тај начин, што му је званично омогућио сецесију од тадашње заједничке државе: послао му је Ђелић Божидара да успоставе немачку марку, после евро, као платежно средство у Црној Гори, а у Србији динар).
Није добро што је Ђинђић убијен; требало да је да му суди српски суд за злодела према Србима и српској држави.
Паметне бомбе и ракете захтевају навођење (или самонавођење) уз помоћ локатора, који се постављају на циљ. Локатора је било и нађени су. Један храбри београдски медији објавио је чланак о томе, наводећи прецизно имена чланова Демократске странке који су постављали локаторе на циљеве по Србији (један је постао председник одбора за безбедност градског одбора Београда Демократске странке и после се оженио њиховом перјаницом, која је као свака честита превртачица због пара и власти, прешла у другу политичку странку).
Како Ђинђићу опростити и заборавити да је од осовине НАТО - ЕУ - САД - Ватикан - Ријад тражио да се бомбардују Срби на све стране (ту је и Александар Карађорђевић, поносни британски официр у српском Краљевском двору), а он је као дезертер побегао у монтенегринску дукљу (читај: црвена хрватска) код Ђукановић Мила (коме се одужио на тај начин, што му је званично омогућио сецесију од тадашње заједничке државе: послао му је Ђелић Божидара да успоставе немачку марку, после евро, као платежно средство у Црној Гори, а у Србији динар).
Није добро што је Ђинђић убијен; требало да је да му суди српски суд за злодела према Србима и српској држави.
Противник сам комунизма у његовом основном делу, а то је својина, из које произилази све зло које таква идеологија прописује и примењује.
Противник сам идеологије коју је инсталисао Слободан Милошевић и Социјалистичка партија Србије, јер су (и поред полулистичких парола) цементирали комунизам, а на националном и суверенистичком плану су доживели страховит пораз на све четири стране света, што им се не сме заборавити, нити сме опростити.
Противан сам према свима, који занемарују српски национални, културни, територијални, верски интегритет и суверенитет.
Противник сам идеологије коју је инсталисао Слободан Милошевић и Социјалистичка партија Србије, јер су (и поред полулистичких парола) цементирали комунизам, а на националном и суверенистичком плану су доживели страховит пораз на све четири стране света, што им се не сме заборавити, нити сме опростити.
Противан сам према свима, који занемарују српски национални, културни, територијални, верски интегритет и суверенитет.
Демократска странка са својим пришипетљама имала је јасна задатак: васколико уништење српске државе и српског друштва.
Нико од њих није био у подређеном (било каквом) положају пре заузимања власти, тако да се не може говорити о негативној енергији накупљеној за време наводне страховладе претходног режима. Они су чак и у комунизму одлично живели. Причало се, да је Мићуновић јахао и бријао српскоправославне свештенике после Другог светског рата. У њиховим покретима, није било радника (или је било оних, који су преварени, који су плаћени, који су уцењени).
Значи, радили су за стране интересе, за домаће плаћенике и стране издајнике.
Запалити зграду Народне скупштине је скандалозно.
Једино је Србија испоручила свог председника страном суду.
Да се не говори о уништењу привреде у целини, Војске, полиције, апсана, судова, тужилаштаа, адвокатуре, здравства, образовања и васпитања, информисања, морала...
Нико од њих није био у подређеном (било каквом) положају пре заузимања власти, тако да се не може говорити о негативној енергији накупљеној за време наводне страховладе претходног режима. Они су чак и у комунизму одлично живели. Причало се, да је Мићуновић јахао и бријао српскоправославне свештенике после Другог светског рата. У њиховим покретима, није било радника (или је било оних, који су преварени, који су плаћени, који су уцењени).
Значи, радили су за стране интересе, за домаће плаћенике и стране издајнике.
Запалити зграду Народне скупштине је скандалозно.
Једино је Србија испоручила свог председника страном суду.
Да се не говори о уништењу привреде у целини, Војске, полиције, апсана, судова, тужилаштаа, адвокатуре, здравства, образовања и васпитања, информисања, морала...
Српски Ватерло је 5. октобар 2000. године.
Разочарење је Јанковић Марко Рокенролер, човек који потиче из села Грошница, град Крагујевац (одакле су Милован Илић Минимакс, Марковић Снежана, председник Уставног суда Републике Србије).
Јанковић Марко понео се душевно и човечански у време моје операције и борбе за живот, на чему му похвала и захвалност.
Али у вези васколиког српства, од мене има голему критику.
Или је његово - њихово (читај: жуто) српство, негација српства.
Јанковић Марко понео се душевно и човечански у време моје операције и борбе за живот, на чему му похвала и захвалност.
Али у вези васколиког српства, од мене има голему критику.
Или је његово - њихово (читај: жуто) српство, негација српства.
misaljevicagumno.blogspot.com/2016/09/blog-post.html
facebook.com/R.M.Misaljevic/posts/270193146788566
facebook.com/R.M.Misaljevic/posts/270193146788566
Радомир М. Мисаљевић
Београд, 10. јануар 2020. године
© Овај текст представља интелектуалну својину Радомира М. Мисаљевића и заштићен је као ауторско и сродно право.
