Мајка је говорила, да су
их ослободили Руси. Није нигде видела партизане. Тек после неког времена, када
су протерани Немци преко Саве и Дунава, однекуд се у Београду појавише „комунци“.
И почеше да убијају све што је преживело. Према подацима, за тих неколико
месеци безвалшћа и њихове власти, у Београду је убијено неколико десетина
хиљада људи. Да не говоримо о слању на сремски „фронт“. Само зато, што су
преживели рат.
Према томе, Београђане су ослободили Руси, а у црно су их завили брозови партизани. Они су убили војводу Петра Бојовића, који је у војводској униформи и сабљом изашао пред „ослободиоце“ да их поздрави, а Крцунови злотвори га убише на правди Бога. Има говор оног гада Видић Добривоја, који јавно тражи да се побију сви преживели Срби широм Србије.
Зашто нису побили
преживеле немце, хрватске усташе, балисте, домобране, вмровце, бугаре, румуне, мађароне,
фолксдојчере, белогардејце, ханџарлије, дрљевићевце и остале бандите. Побили су
Србе. Као да им није довољно што је за четири године убијено милион и по Срба
(од Алпа до Ђеђвђелије).
Нема података да су се
партизани сукобили са Немцима и хрватским усташама. Партизани су дошли на готово, када су
Руси побили и протерали непријатеље.
Није био ослободилачки
рат, него је била комунистичка револуција. Смакнули су српског краља, да би довели на власт међународну банду (првобитни облик облик глобализације: увоз страног облика владавине преко унутрашњих комунистичких снага). Комунисти / социјалисти / социјалдемократе су страни издајници и домаћи плаћеници. Комунизам је створен у Швајцарској, доведен у Србију преко Марковић Светозара и Пашић Николе, а после преко Туцовић Димитрија и накнадних увозника зла.
Од 1941. године,
партизани су убијали Србе. Нема забележених битки између партизана и окупатора
(Немци, Италијани, Мађари, Бугари, Румуни) и ових домаћих изрода (хрватске усташе,
домобрани, белогардејци, фоклксодојчери, балисти, ханџарлије, вмровци). Сви су
они пуштали партизане да живе нормално, да убијају "великосрбе. Ратна (мирољубива, sic!) коегзистенција.
То значи, да су милион и по Срба за четири године ратовања побили комунисти, савезници у бомбардовању и домаћи гадови. Нема окупатора. Немци су бежали почетком 1944. године из Грчке и партизани их нису у томе спречавали. Због тога је рат трајао још целу годину дана дуже. Хрвтаске усташе су направили фабрике смрти (као Немци) и у истим су побили скоро милион Срба. Оно мало преживелих Срба побегло је дубоко у планине и нису се борили, чували су нејач.
То значи, да су милион и по Срба за четири године ратовања побили комунисти, савезници у бомбардовању и домаћи гадови. Нема окупатора. Немци су бежали почетком 1944. године из Грчке и партизани их нису у томе спречавали. Због тога је рат трајао још целу годину дана дуже. Хрвтаске усташе су направили фабрике смрти (као Немци) и у истим су побили скоро милион Срба. Оно мало преживелих Срба побегло је дубоко у планине и нису се борили, чували су нејач.
А то, што су брозови
бандити омогућили хрватским усташким, шиптарским, домобранским, дрљевићевским,
белогардејским, ханџарлијским, румунским, фолксодојчерским, мађаронским,
бугарским, вмровским бандитима да се извуку и ʼладно оду у бели свет, то им се
не заборавља и не прашта.
Колика је то подвала
била: деценијама су нас терали да славимо Дан победе 15. мај, дан када је „ослобођен“
Загријеб. И параде смо правили, што војне, што цивилне. А то је датум, када су
живи и здрави белосветске фукаре напустиле тадашњу државу. Комунисти и
англосаксонци су им омогућили да побегну. Комунисти су побили оно мало
преживелих Срба, које нису побили хрватске усташе и остала гамад. Колики је то олош, па
су чак једној од главних улица дали назив „15. мај“.
А сви су градови
ослобођени много раније. Да не говоримо о Србији, која је ослобођена октобра
1944. године. Значи, нисмо славили победу, него хртавскоусташко бегање и спасавање. То
је страшно. И Срби, руководиоци, то су гледали и ћутали.
Треба само читати
комунистичке дневнике и видети да су убијали Србе, а не окупаторе. Спроводили су
одлуке Дрезденског конгреса и споразум Пијаде - Будак (а тај зликовац Пијаде
Моша има велики споменик у сред престоног српског града Београда, на Тргу
Политика).
И Броз са бандом нас је
завадио са Русима, који су нас ослободили (о комшијским државама да и не
говоримо). То Србима није требало.
И ко нас је терао да
идемо на Трст, када то никада није био наш град. И то се повампирило
седамдесетих година прошлог века, до тзв. Осимских споразума (па сам и ја као
студент у сред Ниша викао: Трст је наш!).
И шта Срби славе. Славе
дан када су Руси ослободили Европу и свет, а то је 9. мај. И тако треба да
буде.
Никако другачије.
Радомир М. Мисаљевић
Београд, 9. јун 2018. године
© Овај
текст представља интелектуалну својину Радомира М.
Мисаљевића и заштићен је као ауторско и сродно право.
