Jus
obruitur vi*
Неко је подмукло смислио кованицу о
тобожњој игри полицајаца и криминалаца, желећи на тај начин да изједначи ове
две „професије“.
Али није то тако.
Али није то тако.
Нити су једнаки, нити се играју: борба
је то непрестана.
Прво су се на историјској сцени појавили криминалци, па тек онда полицајци.
Некада смо у криминологији учили, да је криминал настао у оно давно време, када је неко узео неку до тада заједничку ствар, подигао је, показао је осталима и рекао јасно и гласно: ово је моје.
Прво су се на историјској сцени појавили криминалци, па тек онда полицајци.
Некада смо у криминологији учили, да је криминал настао у оно давно време, када је неко узео неку до тада заједничку ствар, подигао је, показао је осталима и рекао јасно и гласно: ово је моје.
Криминалци имају искључиви циљ, да узимају покретне и непокретне ствари од
трећих лица и да их присвајају за себе. Значи, неко други ради и ствара, стиче
имовину (читај: вишак вредности - својина), а криминалци чекају да се то
направи и онда насилним путем (по правилу!) одузимају од онога који је имовину
стекао за себе.
Искључиви задатак криминалаца је да
прати и утврђује ко има непокретности и покретне ствари, како би од тога (који
је то стекао и то има у својој својини и државини) одузео на противправан начин.
Пренос стварног права предметне ствари са сопственика / држаоца на криминалца је незаконит: крађа са нападом и угрожавањем живота и тела.
Посао криминалца је да утврди где је та имовина, у каквом је стању и ко са њом располаже. Значи, криминалац не привређује, не стиче ништа, него од трећих лица отима његову покретну или непокретну ствар.
Да, криминалци отимају и непокретности на тај начин, што повређују границе катастарских парцела (како се то каже у стварном праву).
Од криминалаца су се најпре људи сами бранили самоорганизовањем и непосредним супростављањем, односно самозаштитом своје имовине.
То није донело повољне резултате, јер су криминалци безобзирнији од осталих, који по васцели дан раде и стичу нову вредност, а криминалци се одмарају, хране, опијају, увежбају се за борбу и као такви су виспренији у односу на обичан свет који брани своја добра.
Пренос стварног права предметне ствари са сопственика / држаоца на криминалца је незаконит: крађа са нападом и угрожавањем живота и тела.
Посао криминалца је да утврди где је та имовина, у каквом је стању и ко са њом располаже. Значи, криминалац не привређује, не стиче ништа, него од трећих лица отима његову покретну или непокретну ствар.
Да, криминалци отимају и непокретности на тај начин, што повређују границе катастарских парцела (како се то каже у стварном праву).
Од криминалаца су се најпре људи сами бранили самоорганизовањем и непосредним супростављањем, односно самозаштитом своје имовине.
То није донело повољне резултате, јер су криминалци безобзирнији од осталих, који по васцели дан раде и стичу нову вредност, а криминалци се одмарају, хране, опијају, увежбају се за борбу и као такви су виспренији у односу на обичан свет који брани своја добра.
Такво стање постоји од памтивека.
И поред оснивања и изградње органа и
поступака у борби против криминалитета (sui generis криминала), неспорно је да
је криминал у предности. Јер, самим својим постојањем потврђује се да криминал
није побеђен, него је чак и узнапредовао (modus operandi sistem).
То је синергија криминала и примене
права у држави.
Криминал се не може искоренити.
Криминал се мора сузбити на меру
подношљиву у времену и простору.
Криминал мора добити такве појавне
облике, који нису драстични у односу на понашање у држави: криминал мора бити
"прихватљив" за обичне грађане.
Полицајци су склони помагању криминалцима, које се састоји пре свега у пропуштању спровођења оних радњи (нечињење), које би требало да спречавају појаву криминалитета и која морају да расветљавају извршене кажњиве радње.
Полицајци су склони помагању криминалцима, које се састоји пре свега у пропуштању спровођења оних радњи (нечињење), које би требало да спречавају појаву криминалитета и која морају да расветљавају извршене кажњиве радње.
Кажњиве радње су:
- кривична дела,
- прекршаји,
- привредни преступи,
- повреде радних обавеза у привредним субјектима, установама, органима државне управе и локалне самоуправе,
- повреде поступка у установама за издржавање кривичних санкција,
- повреда поступака у јединицама Војске Србије, у организационим јединицама Министарства унутрашњих послова,
- повреде поступака у удружењима.
- прекршаји,
- привредни преступи,
- повреде радних обавеза у привредним субјектима, установама, органима државне управе и локалне самоуправе,
- повреде поступка у установама за издржавање кривичних санкција,
- повреда поступака у јединицама Војске Србије, у организационим јединицама Министарства унутрашњих послова,
- повреде поступака у удружењима.
Злоупотреба службеног положаја полицајаца (и друга кривична дела која врше службена лица на свом радом месту и у вршењу овлашћења свог положаја и радног места) представља непосредну радњу чињења кривичног дела, самостално или у садејству са криминалцима, а у корист криминалаца (на штету трећих лица и државе).
За такво криминализовано саучесништво,
криминалци или плаћају полицајцима (примање и давање мита) или их уцењују неким
компромитујућим материјалом или их изнуђују угрожавајући њихов живот и тело и
њихових ближњих.
Ко једном помогне криминалцима, остаје
заувек везан за њих.
То није више полицајац, него је криминалац у редовима полицајаца.
Уместо да полицајци користе криминалце у спречавању извршења и у расветљавању извршених кривичних дела (оперативне везе: информатори и сарадници), такви полицајци постадоше оперативне везе криминалаца.
Такав „правни посао“, закључен између криминалца и полицајца, не може се поништити, рушити, побијати, мењати, раскинути. Нема ту позивања на вишу силу, clausulu rebus sic standibus, савесност и поштење у промету, довођење у правну и стварну заблуду, не може се побећи, не може се променити идентитет...
То није више полицајац, него је криминалац у редовима полицајаца.
Уместо да полицајци користе криминалце у спречавању извршења и у расветљавању извршених кривичних дела (оперативне везе: информатори и сарадници), такви полицајци постадоше оперативне везе криминалаца.
Такав „правни посао“, закључен између криминалца и полицајца, не може се поништити, рушити, побијати, мењати, раскинути. Нема ту позивања на вишу силу, clausulu rebus sic standibus, савесност и поштење у промету, довођење у правну и стварну заблуду, не може се побећи, не може се променити идентитет...
То је pacta sunt servanda између
криминалца и полицајца (уговорне стране).
Уговор престаје да важи једино наступањем чињенице смрти (питање је, да ли и тада, јер постоје наследници на обе стране).
Сваки грађанин мора да се запита, шта то доприноси:
Уговор престаје да важи једино наступањем чињенице смрти (питање је, да ли и тада, јер постоје наследници на обе стране).
Сваки грађанин мора да се запита, шта то доприноси:
- да се криминалитет бројчано повећава,
- да се повећава број повратника,
- да се повећава број малолетних лица и
млађих пунолетних лица у извршењу кривичних дела,
- да се повећава број извршилаца
кривичних дела, који се позивају на мах, несвесни нехат, постојање смањење
урачунљивости, односно непостојање урачунљивости, крајњу нужду и нужну одбрану,
- да се повећава број начина извршења
кривичних дела,
- да се повећава број кривичних дела
извршених директним умишљајем,
- да се смањује број пријављених
извршених кривичних дела,
- да се смањује број расветљених
пријављених кривичних дела,
- да се смањује број откривених
кривичних дела применом криминалистике, пре свега оперативе,
- да се кривична дела врше на изразито
дрзак, свиреп и безобзиран начин,
- да грађани не помажу полицији, тужилаштвима, судовима у спречавању извршења кривичних дела, да не пријављују извршена кривична дела, да не пружају релевантне податке у расветљавању кривичних дела,
- да грађани не помажу полицији, тужилаштвима, судовима у спречавању извршења кривичних дела, да не пријављују извршена кривична дела, да не пружају релевантне податке у расветљавању кривичних дела,
- да улицама и трговима, горама и
водама, пругама и друмовима владају криминалци, а не полицајци,
- да не постоје генерална и специјална
превенција,
- да не постоји примена права у држави,
него да постоји примена криминала у држави и према грађанима.
Надређени полицијским старешинама су
политичари, државници, криминалци.
Полицијом на тај начин руководе државници, политичари, криминалци, а не закони и подзаконска акта (de lege lata).
Полицијом на тај начин руководе државници, политичари, криминалци, а не закони и подзаконска акта (de lege lata).
*Сила сахрањује право.
Радомир М. Мисаљевић
19. фебруар 2020. године